Soba

Teško je napisati stranicu dnevnika utamničen izmedju četiri budjava zida sopstvene tamnice.
Tamnica je moja duša,duša izgubljenog dečaka zatočenog u izgubljenom svetu. A gde drugde ?
Izgubljen traži izgubljenog,ali ništa drugo ne može naći osim prazne sobe sa dosta vlage i malo knjiga.

Ma baš me je briga jer sam se i tu snašao i sebi smisla za život našao. Dobrovoljan sam zatočenik sopstvene duše koja zanimaciju nalazi kada se izgubi izmedju dve stranice,dve stranice i četiri zida.
Od čega budj na zidovima ? Neko bi rekao da odavno nije čišćeno,ali niko tuda nije ni kročio.
Moja soba,moja duša.
U njoj se svaka misao čuje,u njoj ptica ne peva,jer prozora nema.
Niko osim mene ne želi ovde ući,niko...


Dosade i meni ponekad ta četiri zida,pa izadjem napolje u svet malih ``Prokletih avlija``.
Razmišljam... da je ostala samo Jedna,možda bi bolji ljudi bili,možda se i ne bi po tamnicama svojim krili... možda ?
Verujte veći je mrak napolju i napolju nemam šta da tražim.
Kada poželim da Sunce grane,kada poželim da vreme stane Ja se vratim u tu Sobu ne primajući goste.


Osećam se mnogo bolje !