Prepoznah te Katarina

Prepoznah te Katarina,tog toplog dana,
na stanici,u gomili malih duša,
čekala si me !
Tražeći posebno mesto u mom ogledalu,
našla si put do mojih očiju !
Bio sam žedan,
kada sam hteo malo nektara,
sa tvojih usana,
ponovo sam preterao,
opijen usnama,
veličao sam Te,
Ti si bila leptir,
podario sam Ti epitet Sunca,
sve zbog mog srca,
odvojila si me od tame,
zatvarajući vrata mračne sobe,
da ne čujem krike,
ukletih duša Hada,
srce stradalnika,
iznova,iznova strada,
bila si vezana,
presušila si Katarina,
ostadoh žedan.
Popio sam nektar,
samo tog dana kada Te prepoznah,
Prepoznah te Katarina !
Vešto si me prevarila !