Prolaznica

Ti često prolaziš ulicama sećanja,
i to noću... kad niko ne gleda.

Ti često prolaziš uspomenama,
nakindjurena najlepšim metaforama,
u haljini, sašivenoj od crnih stihova.

Ti recituješ zvezdama,
dok preslikavaju svoje iskre na tvoje lice od porcelana,
i bacaju svetlost na tvoje oči boje mastila.

Ti često prolaziš ulicama,
i to noću... kad svi spavaju i niko ne gleda,
jer malo ko zna da zaista postojiš,
i da si van snova stvarna.

Hrana za male ljude

Hrane nas mržnjom,
hrane nas uspomenama,
hrane nas krvavim sećanjima.

Hrane nas GMO hranom,
hrane nas vakcinama,
hrane nas medijima,
hrane nas politikom,
hrane nas Rusijom i Putinom.

Hrane nas srpstvom,
hrane nas bratstvom i jedinstvom.

Da zaboravimo...

Hrane nas teorijama o nebeskim ljudima,
da ne mislimo mozgom,
da mislimo mudima.

Da zaboravimo...

Hrane nas bajkama o investicijama,
hrane nas Evropskom unijom,
hrane nas Arapskim Emiratima,
hrane nas Kosovom,
a ako podignemo glavu hrane nas bombama,
hrane nas rakovima.

Da zaboravimo... da smo ljudi i da nam hleba najviše treba !

Kišna pesma

Čujem...
novi protest probudjenih,
kiša loše utiče na njih.


Gledam...
ulice mokre i jedan divan dan,
kao da snevam najlepši san.

Uživam ušuškan u tople misli,
uljuljkavan muzikom vedrine,
dok kapljice udaraju o staklo mog prozora,
i automobili prolaze ulicom.


Čujem...
kako iz glasova nekolicine grmi reč sloboda,
pokušavajući da pokvari sve ono što prava sloboda jeste.

Sloboda se ne izgovara, braćo !
Sloboda se sluša !

Ja ćutim i uživam u ovom danu,
sklonjen od gomile, suv i ravnodušan,
krijem slobodu od neukih bukača u svojim mislima,
u svakodnevnici i u jednostavnim stvarima,
u trenutku i u smiraju današnjeg dana.

Trešnja u mom dvorištu, vlažnih cvetova, nikada lepše nije izgledala,
kapljice su nastavile da ljube staklo mog prozora,
a automobila na ulici više nema.

Ulica je utihnula.