Senka

Vraćajući se iz kafane,
brojim korake do kuće,
često u svom tom brojanju,
zaboravim...zaboravim vreme,
kuda idem,zaboravim koliko sam popio noćas,
pa bih da se vratim,
spustim glavu govoreći sebi u bradu,
Hteli su da mi te ukradu !
Bojim se,ukrašće te mesec,
zvezdama treba tvoja tama,
da bih manje obasjavale nebo,
potrebna si malim ljudima,
da bi izgledali veći,
potrebna si sreći,
potrebna si vatri,
da bih te raširila svojim plamenom,
potrebna si vetru,
koji bi te razbacao kao pepeo,
Suncu kao ogledalo,
svima si potrebna,
pa i meni,
kako bih video teturanje bednog pijanca.
Sa kim da razgovaram,
ako ne sa tobom ?
Priznaj,hteli su svi da mi te ukradu,
ali ja te ne dam,
i ne gubim nadu,
dok imam tebe kao pratilju,
Ti si moja senka !