Molitva

Noćas bih pretrčao kišu,

noćas bih da probudim kod sebe, taj odavno usnuli urlik osećanja,

Hteo bih iznova da čeznem,

da verujem u sva njena obećanja,

Noćas bih voleo da saznam,

tajnu da li su žive i dalje duše same,

monogamne, kao rosa u emocijama i vezama bistre,

ili su i one mrtve na javi,

rezervisane, uprljane perverzijom... iste.

Noćas se molim da postojiš,

Ti uz koju bih se budio,

sa kojom bih pričao,

koju bih ispijao,

Ti sa kojom bih spavao,

koju bih voleo,

biće za kom bih čeznuo i žudio.

Noćas se molim da postojiš,

ali već je rano,

molitvu prekida jutro...

I ja sam se kao i svakog drugog, saam probudio.