Ako ikada progledam

Ako ikada progledam...

voleo bih da vidim boje,
i sve ono lepo, na svetu što je.

Voleo bih da vidim zdrave, nasmejane devojke,
svetlokose leptirice što zrače i osvetljavaju ulice,
One svojim blještavim bojama oslepljuju momačka srca,
koja za njima čeznu.

Ako ikada progledam,

voleo bih da vidim Sunce,
koje nas čuva od tame i haosa,
i Mesec koji noćima dežura,
dok spavamo...

Voleo bih da vidim ljude,
tužne, zamišljene,
dok hodaju pored reke,
i u nju bacaju svoje misli, sećanja i poraze.

Ako ikada progledam,

voleo bih da vidim šarenu maramu gospodjice Pavlović,
dok vijori na vetru,
voleo bih da vidim njene usne boje višnje,
voleo bih da vidim njene oči boje masline,
voleo bih da vidim njeno suncem obasjano lice...

Voleo bih da je vidim...

Ako ikada progledam,

voleo bih da vidim samo na jedan dan...

jer znam da će već sutra moje oči na svet gledati drugačije.