Vreme

Sve je u redu !

Osecas bol ?

Nestace...

Osecas ubrzano kucanje srca ?

Prestace...

Osecas tiho odumiranje sopstvenog duha ?

Otici ce na neko bolje mesto.

Osecas li sopstveno meso i kosti, teske su ti ?

Istrulece...

Nemam vise kome da pisem

Ti si sada vec negde daleko,

moja elektronska pisma, sva si ignorisala,

od toliko pesama, da li si stih samo,

u svoju tananu dusu memorisala ?

Mislim da sam dobro,

dani se kotrljaju noseci mrlje.

Secanje me i dalje vuce da listam,

i nemo gledam fotografije na tvom zidu,

Ali i dalje se pitam za sve ovo vreme,

da li si me nekad imala u vidu ?

Znam da nisi sama,

i da ti se beznacajnim cini ono sto meni znaci,

znam da te vreme miluje,

dok mene usamljenost tlaci.

Gluposti lupetam, ti ovo pesmu citati neces,

ali kako se osecas, zelim da te pitam,

dok ja kao feniks padam, a ti u visinu uzleces ?

Brod je doplovio do poslednje luke,

samoca ne stvara stihove drage,

ovu pesmu pisem tebi draga, poslednjim atomom svoje snage.

Nocima ne spavam, misleci na tebe tesko disem.

I za kraj, znaj draga, ja nemam vise kome da pisem !