Kafić ``Preko puta``

U tom su se kafiću prvi put sa alkoholom upoznali mnogi dečaci,generacije i generacije su kalile svoje umeće opijanja pre nego što sam ja stigao da se upoznam sa njim. To je bilo malo mesto,ali su svi bili tu,nije imao neko posebno ime,ali smo svi dolazili tu ``preko puta`` i taj naziv je ostao čvrsto ukorenjen.
Jedne večeri sam kao po običaju navratio tu ``preko puta`` u nameri da popijem kafu i obrišem dosadu koja se kao paučina plela u mojoj svesti.
Prostor u kom sam boravio čekajući kafu od ljubazne konobarice koja me je ispitivala o svemu i svačemu kao da je jedna od Dačićevih agenata,a ne obična radnica koju ne bi trebali zanimati životi mušterija i početnika u piću. Odgovarao sam mehaničkim klimatanjem glave konačno dočekavši da budem uslužen kafom.
Zapalio sam cigaretu,a galama pijanih klinaca i napaljenih maloletnica smetala je mojim ušima.
Pored mog stola sedela si Ti,okružena klincima čijim je ponašanjem vec uveliko dirigovalo pivo koje je pravilo haos u njihovim nedovoljno razvijenim mozgovima.
Našao sam se na skupu čobana koji su te večeri sišli sa raznih prirodom bogatih predela posmatrajući Te kao besni psi spremni da sav svoj odvratni prostakluk potroše na Tebe.
To je bilo neizvodljivo jer su ga imali u izobilju i koji se poput smrada alkohola i dima cigareta širio prostorijom. Postajalo je zagušljivo. Uhvatio sam nekoliko pogleda upućenih meni,ali nisam odreagovao na vapaj tvog tela,gledajući na sat izbegao sam tvoje poglede.
Bila si sama,bespomoćna i po svojim godinama nespremna da upoznaš čari sveta koji bi Te odvojio od sveta u kom si do tada živela.
Izašao sam iz kafića,u nozdrvama sam još uvek osećao miris dima,zapalio sam još jednu cigaretu zaključivši možda i pogrešno:
 Rodjena je još jedna žena.

Prepoznah te Katarina

Prepoznah te Katarina,tog toplog dana,
na stanici,u gomili malih duša,
čekala si me !
Tražeći posebno mesto u mom ogledalu,
našla si put do mojih očiju !
Bio sam žedan,
kada sam hteo malo nektara,
sa tvojih usana,
ponovo sam preterao,
opijen usnama,
veličao sam Te,
Ti si bila leptir,
podario sam Ti epitet Sunca,
sve zbog mog srca,
odvojila si me od tame,
zatvarajući vrata mračne sobe,
da ne čujem krike,
ukletih duša Hada,
srce stradalnika,
iznova,iznova strada,
bila si vezana,
presušila si Katarina,
ostadoh žedan.
Popio sam nektar,
samo tog dana kada Te prepoznah,
Prepoznah te Katarina !
Vešto si me prevarila !

Soba

Teško je napisati stranicu dnevnika utamničen izmedju četiri budjava zida sopstvene tamnice.
Tamnica je moja duša,duša izgubljenog dečaka zatočenog u izgubljenom svetu. A gde drugde ?
Izgubljen traži izgubljenog,ali ništa drugo ne može naći osim prazne sobe sa dosta vlage i malo knjiga.

Ma baš me je briga jer sam se i tu snašao i sebi smisla za život našao. Dobrovoljan sam zatočenik sopstvene duše koja zanimaciju nalazi kada se izgubi izmedju dve stranice,dve stranice i četiri zida.
Od čega budj na zidovima ? Neko bi rekao da odavno nije čišćeno,ali niko tuda nije ni kročio.
Moja soba,moja duša.
U njoj se svaka misao čuje,u njoj ptica ne peva,jer prozora nema.
Niko osim mene ne želi ovde ući,niko...


Dosade i meni ponekad ta četiri zida,pa izadjem napolje u svet malih ``Prokletih avlija``.
Razmišljam... da je ostala samo Jedna,možda bi bolji ljudi bili,možda se i ne bi po tamnicama svojim krili... možda ?
Verujte veći je mrak napolju i napolju nemam šta da tražim.
Kada poželim da Sunce grane,kada poželim da vreme stane Ja se vratim u tu Sobu ne primajući goste.


Osećam se mnogo bolje !

                 

Senka

Vraćajući se iz kafane,
brojim korake do kuće,
često u svom tom brojanju,
zaboravim...zaboravim vreme,
kuda idem,zaboravim koliko sam popio noćas,
pa bih da se vratim,
spustim glavu govoreći sebi u bradu,
Hteli su da mi te ukradu !
Bojim se,ukrašće te mesec,
zvezdama treba tvoja tama,
da bih manje obasjavale nebo,
potrebna si malim ljudima,
da bi izgledali veći,
potrebna si sreći,
potrebna si vatri,
da bih te raširila svojim plamenom,
potrebna si vetru,
koji bi te razbacao kao pepeo,
Suncu kao ogledalo,
svima si potrebna,
pa i meni,
kako bih video teturanje bednog pijanca.
Sa kim da razgovaram,
ako ne sa tobom ?
Priznaj,hteli su svi da mi te ukradu,
ali ja te ne dam,
i ne gubim nadu,
dok imam tebe kao pratilju,
Ti si moja senka !

Tajanstvena

Kada pišem,često dodješ,
u mislima se mojim javljaš,
umesto da samo prodješ,
bolni pečat Ti ostavljaš,
U tami kao oblak dima,
kada krene um kroz vreme,
pojaviš se ni od kuda,
veoma si teško breme,
Tajanstvena,lepa,naga,
bila si mi kao pero,
vagina je tvoja snaga,
da završim svoje delo.
Dok jutrom hodi bleda avet,
otkrivavši novo vreme,
Ja se pitam ``Tajanstvena``,
Zašto sam ti dao seme ?

Ples Noći

Svakog trena čekam,

brojim sate do zalaska sunca,

da bih video Tebe,

u tvojoj tankoj,crnoj haljini,

išaranoj mesečevim zrakom,

ukrašenoj sitnim zvezdama,

koje lepo stoje na svom tvom čarobnom crnilu,

Sedim tako saam...gledam Te,

divim se plesu...posmatram Te,

Kako slaviš pobedu i slobodu,

Kako slaviš prevagu nad životom,

Ne, nemam hrabrosti da te pitam,

Šta činis sa mnom ?

Kojim me putem vodiš kada me uhvatiš za ruku ?

Možda zato jer nisam kao drugi,

ja se jedino Tebi divim,

zbog Tvog plesa postojim,

za Tvoj ples živim,

svakom Tvom dolasku ja se radujem,

jer već dugo bez ljubavi gladujem,

svaku Tvoju zvezdu posebno gledam,

Ti si jedino što mogu da ne dam,

u mom životu svetlost nema sreće,

samo se Noć kao izbor nameće,

I tako,svake noći uživam u Tvom plesu,

Dok nebo spušta crnu zavesu