Simptomi usamljenosti

Puna piksla, i prazna kutija cigareta, mnogo kafe... previse za moj stomak. Iskenjacu se na papiru. Napunicu ga recima, ne znam zasto ? Valjda cu se posle ovoga osecati lakse. Uteha za usamljenu budalu !
Usamljenost i dijareja... odlicna kombinacija.
Sazvakacu, i na silu progutati jos jednu pricu, samo da bih prikrio svoje ludilo, i mirno se posvetim malom ritualu drkanja pred spavanje. Veceras cu masturbirati na crvenokosu konobaricu sa velikim dupetom. Mozda svojom erekcijom, zamisljajuci dupe crvenokose konobarice izbacim zudnju za njom, uzrokom moje usamljenosti.
Danas sam video tu kucku ! Izgledala je bozanstveno. Ta kosa, noge, hod, i lice deluju posebno na mene.
Kurac ! Ona je nasla svoj kurac !
Dzim... taj depresivni manijak je pumpa svake noci.

Dzim veceras jebe !
Luj veceras drka !

Drkanje... simptom usamljenosti.
Zeleo bih da se dokopam te zene, rasirim joj noge skupljajuci u sebi sav taj bes, i gnev, i pokazem joj da mogu od zla naciniti dobro, za nju ugodno osecanje, a za mene lek.
Jebanje je lek protiv usamljenosti !
Jos malo starog, dobrog kenjanja po papiru i uzaludnog cekanja u mesecu parenja. Mozda ovo nece potrajati, mozda se sutra osetim lakse, zaboravljajuci na Dzima i njegovu kucku.

Lek cu pronaci kod konobarice gigantskog dupeta.

Cekajuci praznik

Maglovita jutra, vlazne ulice posute koracima uspavanih ljudi i crna iznosena na meni. Stopiti se sa gomilom razlicitih imena, ali sa istim izrazima na licu. Nagutani pilulama ravnodusnosti, koracaju sporo u susret prazniku.
Ja cekam... Pokusavam da skratim vreme prelazeci svakog jutra novu ulicu, ubijam sate zrtvujuci vlazni asfalt. Nekada se osecam prokleto medju tim svetom ! Hodam i gledam, negde dalje... izgubim se u svom tom sivilu, tek poneki mirisljavi kaput trgne me iz sivog lutanja misli.
Covece, prelepo izgleda !
Sta se krije ispod tog kaputa upitam sebe, trudeci se da pokrenem svoje smrznuto lice i zamenim ga za jedan mali osmeh na trenutak. Hodam, ali i dalje cekam... cekam svoj praznik.
Kada se vratim sa tog cudnog putovanja, zapalim cigaretu i razmisljam, ali ne tako daleko. Moje misli su veoma blizu nje, blize nego sto ona moze zamisliti. Zamisljam je sa mnom, u ovoj sobi, uz flasu vina dok mi prepricava svoje dogadjaje. Prica mi o svojim interesovanjima za Katare, njihovim ucenjima i filozofiji. Prica mi o poeziji Silvije Plat i komentarise moje rukopise.
- Pravo je zadovoljstvo citati tvoju poeziju Luj, estetsko zadovoljstvo.
- Hvala ti Lolita.
Ovo "hvala ti" po prvi put nisam bacio ravnodusno u vetar. Mislio sam tako. Lolita zaista ume izmamiti iskrene misli.
Imala je nesto lepo u svom glasu. Zeleo sam taj glas, preslusavajuci ga do beskonacnosti ! Prijala mi je njena boja uz ukrase od smeha. Govorila je najlepse melodije.

Jos jedna flasa crnog vina, bez Lolite, sa mislima o njoj, i mastanjima o njenim nogama, kosi, mindjusi na nosu i licu sazaljive kucke koja zeli da nahrani gladno stene. Pijani usamljenik bunca ! Provescu praznik bez poklona, ali sa dosta vina. Ona je vec nekom poklonila svoju macu.
Meni ne.

Maglovito vece, vlazna pusta ulica uprljana koracima prokletih prolaznika i jedan usamljenik uz vino i cigarete cekace svoj praznik : Cekace Lolitu... iako zna da nece doci.