O leptiru

Danas sam izgubio svog leptira !

Danas ga nisam video na svom prozoru,nije me posmatrao na staklu.


 Očajan sam.


Izgubio sam nekog kom sam mogao otvoriti dušu i izbaciti svu energiju u etar kosmosa.

Univerzum nije,ali me je taj detinjasti leptir željan igre i istraživanja razumeo.

Hteo sam da se umanjim,ponizim i spustim pred njim,

Hteo sam nasloniti glavu na ta krila čarobnih boja.

Pijan sam buncao i pisao hvalospeve tokom druženja sa tom lepoticom.

Zašto si odletela ?

Zašto si isčezla,željo ?

Da li ti je Sunce spržilo krila ili si samo otišla tek tako otkinuvši jedan deo moje duše kao laticu cveta?

Da,otišla si u noć...
Poželela si nekom drugom biti drugarica...
Znam,za drugim je krenula tvoja želja.

Moj detinjasti leptiru... Opraštam Ti !

Ti si se samo igrala.

Lutka

Večeras,kada podigne se zavesa,
umorna lica zaigraće život,
na daskama sopstvene sudbine,
u noći,sve će biti šareno,
sudbine mnogih staće u par minuta,trenutak ili dah.

U lepim i velikim haljinama stajaće lutke,
Odaberi jednu,pleši !
Neka te kroz noć vodi !
Čujem kako osećajno leprša po trotoaru,
to je njen teren.

Kada želim da pronadjem lutku,
naći ću je negde...
na nekom trotoaru,
ili u malom baru...
za šankom.

Plesaćemo sami čitave noći,
biće veličanstvena na noćnoj sceni,
a ja ću biti zaštitnik njenoj tamnoj seni.
Neka ples traje...
i dalje,čitave noći.

Plešimo,kao da jutro nikada neće doći,
ali hoće...
shvatiću...

Shvatiću već sutra,
kada svetlost zarobi tamu,
bićes još jedna poderana Lutka,
u mom ormaru !

Odlazimo

Odlazimo... nestajemo na maglovitom raskršću života,hodamo.
Svako svojim putem krenuće saam,svestan svog bremena koje nosi.

Odlazimo... Krenimo jutro je : Konobar urla i isteruje nas proglasivši fajront.
"Napolje pijani dripci" čuje se,odlazimo ruku pod ruku u susret životu.

Odlazimo,zaboravljajući sve ružne trenutke,spiramo ih i brišemo kao gumicom.
Ostaće samo pijanstva i provedene noći u istom,ostaće gluposti tek punoletnih pajaca,ostaće sve lepo osim vremena.
Odlazimo,menjamo se i trudimo da ne postanemo kao drugi,kao "Oni" koji su nas učili da postanemo ljudi,a gora su deca od nas.
"Oni" su pajaci života,"Oni" ostaju, mi odlazimo ispraćeni smehom.

Sećanjem na sve te dane probijamo se kroz maglu do neke nove luke,stanice...kafane.
Naići ćemo na nekog novog konobara,možda ljubaznijeg,ali ne istog.
Ukus rakije neće biti isti, mi smo sada "Ljudi".
Sećamo se : "Nekada smo stvarno bili ludi" !
Sećamo se i dalje onog konobara koji viče : "Gubite se dripci" !
 Odlazimo... fajront je !