Ne trazi me

Neces me naci na ulicama,
izmedju zgrada od senki,
i velikih trgova, punih ljudi.
Ne trazi me !

Neces me naci tamo gde je sve i zapocelo,
na svecanostima, i izlozbama,
odatle sam davno izcezao.

Ne trazi me na koncertima,
u masi, i gomili "istih",
tamo gde se sve gasi !
Ne trazi me !

Ako se nekada poklonis pred sobom,
i priznas sebi samoj, poreklo prljavih strasti,
otupelost kompleksa, i zrele godine,
probudivsi se iz sna, izaces na ulicu...
neces me naci tu.

Ne trazi me u dobru,
u srecu, u danu, u suncu.
Ja sam negde... u noci,
onoj istoj kojoj si me prepustila,
upijam gorke zrake meseceve svetlosti,
bez porekla, u snu... bezim.

Ne trazi me !
Ne pronalazi me u drugima,
u bojama na koje, i ne mislis,
dok oslikavas tugu :
Ti to radis mehanicki.

Ako vec hoces,
trazi me tamo, gde si me i ostavila,
ako sam ja jos uvek tu.
Mozda se i izgubim u mraku, i dimu ?

Ne trazi me !

Ako me nekada pronadjes,
tamo gde sam sakriven,
da me ubijes svojom lepotom zrelih godina,
bicu spreman !

Neces, nikada me neces naci, tamo gde ne postojim.
Ostani sama izmedju cetiri zida... da li me vidis ?
To je mesto na kom ces me naci...
ali ja necu biti isti.

Ne trazi me !