Ja sam mladi jadni pesnik,
napisacu pesmu koja se rimuje,
primice me u raspalo udruzenje deda i baba,
zato sto moja pesma njihovom kriterijumu stimuje.
Pesma : Ostavite poeziju !
napisacu pesmu koja se rimuje,
primice me u raspalo udruzenje deda i baba,
zato sto moja pesma njihovom kriterijumu stimuje.
Pesma : Ostavite poeziju !
Ostavite poeziju !
Prepisujte citate,
kopirajte plagijate,
sastavljajte elaborate, referate...
Ali molim vas : Ostavite poeziju !
Ostavite nase stihove,
ne zapisujte ih na papiru !
Ne svrstavajte ih u vase trikove,
u prljavom politickom sesiru !
Ona je vec davno pala,
i zar se polako gasi,
ali ne dozvolite da se i poslednja zizska,
licimernom vodom ugasi.
Mi cemo pisati braco draga,
recima okruziti svet,
i truditi se da bez vaseg odmaganja,
podignemo feniksa let.
Ako je vec za sve kasno,
ako reci izgube sustinu,
vi cete draga braco klimanjem glave prizvati tisinu.
Ostavite poeziju na miru !
Nije to vas svet... a mi cemo skupiti hrabrost,
ozivljavajuci feniksov let !
