Paganin je unistio Romu !

Jedne novembarske noci, sasvim iznenada,
paganin je napao Romu.
Odsekao je vinovu lozu.
U njoj vise nije bilo Dionisa,
njenom Umu, Srcu i Snazi odrubise glave.
Pokolj trijumvira !

Jedne novembarske noci, sasvim iznenada,
gresni paganin napada vecnu devicu.
Stada ovaca prljaju grad,
na zidovima hramova razmazuju fekalije,
smrad urina se siri njenim trgom.

Klaudija je stradala od paganske sekire !
Prljava ostrica zaustavlja joj dah.
Roma se ne opire... gubi devicanstvo.

Jedne novembarske noci, sasvim iznenada,
paganin je unistio Romu...
gorela je u neobuzdanoj vatri.
Za njom je ceznula !

Boginja je ispracena na lomacu !

Lolita

Pesma je napisana jedne julske ili avgustovske večeri... a možda i nije ?
Objavljena je kada je za sve već kasno... ili možda i nije kasno ?
Lolita je nije pročitala... možda je neće nikada pročitati ?




Lolita pevuši na ulici,
nosi svoje probleme kroz brzi hod,
ona ima samo 23 godine.

Lolita je pametna cura,
nosi vatru i vodu u rukama...
tera me od sebe !

Ja ne mogu da te ostavim Lolita !

Ja ne želim da odem !

Lolita piše svoje strahove,

fotografiše i boji svet u crno.

"Volela bih da živim u jednoj maloj sobi..."
kaže mi.

Voli muziku i književnost,

svojim fotoaparatom fotografiše zvezde,

čuva svoju biblioteku...

Lolita se brani od hrisćana.

Ja njeno ime buncam u snovima !

Lolita pevuši na ulici !

Želim je u svom gradu.

Lolita... Frančeska nije morala da leti kroz prozor !

Devojčica

Hoću da razmišljam o tebi... čitavo veče,

hoću da uplovim u tok tvojih misli.

Da li me sada drugačije gledaš ?

Da li mi se diviš, kao ja tebi,

ili me samo hrabriš ?

Da li se nešto menja ?

Hoću da saznam to od tebe !

Vaskrsla mnogo puta,

prolazeći kroz vatre... shvatim.

Kukavica sam pred tobom.

Hoću da opsujem svakog, ko te drugačije gleda,

i psujem često u poslednje vreme,

ali pred tobom ugrizem jezik,

biram reči kada razgovaram sa pupoljkom.

Ne bih da uprljam trenutak.

Hoću da razmišljam o tebi večeras,

i jedne noći ostanem budan,

u harmoniji razmišljanja i maštanja.

Nikada se nisam osećao čistije.

Hvala ti !

Devojka iz "nebeskih reka"

Protekla si kroz jedan grad !
Nakon osam dugih godina suše,
protekla si negde daleko,
više ni sam ne znam gde ?

Kasnio sam jedan mesec za tobom,
upoznao se sa tim gradom.
U njemu je ne tako davno bilo tvoje korito,
ali si protekla... i gde sada da te tražim ?

Prolazim kroz glavnu ulicu,
tvoja noga je koračala tu,
tražim te u biblioteci,
u knjigama koje su kroz tvoje ruke i misli prolazile,
ali te tu neću naći.

Zamišljam te, kako na vrhovima prstiju,
dohvataš knjigu sa police...
držim je u ruci,
i njene stare, pohabane korice mirišu na tebe.
U ovom gradu, gde se podizala,
i tiho noću padala tvoja glava,
sada i ja sanjam.

Gde li sada... Sanja ?

Otišla si iz ovog grada,
kada sam ja najavljivao dolazak uz trube,
protekla si negde daleko...
više ni sam ne znam gde ?

Ostala je tvoja senka...

Na fakultetu, u biblioteci... prati me,
dok hodam "Pobedinom".
Ostalo je tvoje pismo,
ćirilična slova nikada nisu bila lepše napisana,
napisana tvojom rukom.

Ja i dalje mešam gorčinu i ljubav,
sivilo pretvaram u reči,
dajem ti pesmu kao poziv... pozivam te :
Vrati se i osvetli svoj grad !

Protekla si iz ovog grada !
Nakon osam dugih godina suše,
protekla si negde daleko...
više ni sam ne znam gde ?