On, ona i one

Ovo je kriticna noc za njega,
ovo je prelomna noc za njega !
Decembar se tromo kotrlja u sivom kaputu realnosti.
Decembar se sprema da ga prekrije njime.
Sta je ostavio iza sebe ?
Nista...
Fakultet ne ide najbolje,
devojku nema,
i brazde u njegovoj svesti su sve dublje !
Da li vidi buducnost ?
On ne vidi buducnost,
njegove oci su vec duboko usle u njegovu lobanju,
ali vino za pocetak fino klizi kroz njegovo grlo...

Pocetnicka sreca... smeje se.

On nema nikog,
ona je daleko,
one su daleko.
On im srednjim prstom upucuje protestnu notu,
one podizu noge visoko, visoko i jebe im se... za njega.

On je ogorcen na ljude,
one vole ljude.
On ne sanja revoluciju,
one su revolucionarke.

Njega niko ne cita,
njih svi citaju,
Njega niko ne jebe,
njih svi jebu... osim njega.

On je propali student,
one su perspektivne studentkinje knjizevnosti sa stazom od 10 godina, i/ili
one su uspesne blogerke koje "pokvarena drzava" cenzurise !

Njemu se jebe za drzavu,
one se jebu bez obzira na drzavu !
On je rasista, sovinista i seksista,
one vole sve sto se krece i ima tri noge, bez obzira na boje.

Ovo je prelomna noc za njega !
On sedi sam, pusi cigaretu, kuca i pije vino...
Isfrustriran, ogorcen, besan... i crn.
Oci su izgubile sjaj dok sanja o njima,
i gleda svet koji se sa osmehom davi u sopstvenim fekalijama,
a njihova revolucija traje, traje, traje, traje...
 i one podizu noge visoko, visoko, visoko... i jebe im se za to !!!!!!!!!!

Mi pisemo, a vetar nosi, nosi, nosiiiiii

Dan za nase okupljanje i cavrljanje uz pivo o nasoj poeziji mogao je da pocne. Mi pisemo istinu, izlivamo celicne reci u papirni kalup i citamo ga dok ne sagori. Mi smo SLAM poete i mnogi nam zavide na tome, ali nas nije briga za te malogradjane koji ne prepoznaju tugu u nasem stihu, iskrenu potrebu za revolucijom i krik balavih revolucionara u nasim stihovima. Kao sto napisah, danas je taj dan, bilo je hladno, ali kinta koju nam salju roditelji je stigla na vreme. Punih stomaka i dzepova spremni smo za novi lavez, novu odbranu i novu pravdu koju predstavljamo. Nasa sela su daleko, mi smo nova svetlost sa vrhova planina koja se slila u  gradove... mi smo ISTINA ! Momci urednih "anarhistickih" brada koja krase nasa usta iz kojih kao iz partizanskog topa ispaljujemo reci prethodno napisane na papiru.
Ambijent je strava, alternativna poezija pracena alternativnom muzickom podlogom moze da pocne... a i dame su stigle da poslusaju nase misli i nadovezu se na njih po potrebi. Nase drugarice su razlicite, jer mi postujemo razlicitosti, one su studentkinje knjizevnosti, blogerke, novinarke i voditeljke radio emisija koje u slobodno vreme zapisu po nesto. Posto smo se okupili, red je da opletemo sa svojim pesmama.

Ja cu poceti prvi ! Moja pesma nosi naziv "Zasto ?" :
Zasto nas ne cenzurisu ?
Ova drzava je neozbiljna kad nas ne cenzurise !
Zasto pate nasi saborci Romi ?
Ova drzava ne ceni Rome !
Zasto nase kolege studenti trpe kuluk drzave ?
Zar je nasa dugogodisnja vernost fakultetima zasluzila ovo ?
Zasto ubijate zivotinje ?
Zasto vam smeta njihov lavez, mjaukanje i gakanje ?
Zasto ova drzava ne ceni razlicitosti u komunikaciji ?
Samo zato sto su zivotinje ne znaci da nisu ljudi !
Dajte nam pravo da budemo ljudi !
Dajte nam pravo da vas pljujemo !
Dajte nam pravo da se nas glas i njihov lavez ujednaceno cuju !
Ako nam ne date to pravo,
obecavamo vam !
Obecavamo vam da cemo se boriti,
dok ne okupiramo poslednji kafic,
bioskop ili zgradu !
Decembar je... na ulicama je hladno,
necemo izaci na ulice,
internet je nasa revolucija !
Mi cekamo na cenzuru !
Zasto nas ne cenzurisete ?
Nasa borba ce trajati dok to ne ucinite,
ovu drzava ne razume nasu borbu !
Zasto, zasto, zastooooo... nas ne cenzurisete !?
Nova levica je rodjena, i nasa poezija ce vas slomiti !

Aplauz se sirio u maloj prostoriji u kojoj smo se okupljali mi MLADI REVOLUCIONARI, slavili su moje remek delo, i hvalospevi su ispunjavali moje usi i poetsku dusu toplinom. Znao sam da krece, znao sam da revolucija pocinje mojim lamentiranjem nad nasom sudbinom i iskrenom zabrinutoscu za svet u kom zivimo. Muzika je krenula i zvuk elektricnih gitara mi se cinio kao zvuk vojnicke trube koja najavljuje juris mojih drugova. Ona je bila tu, cula je moju novu stvar, bio sam vodja u njenim ocima, iz pripizdine odakle je dosla nema takvog muskarca kao sto sam ja. Prisla mi je;"Bio si odlican, ovo je zaista jedna jadna desnicarska zemlja, ne brini, mi smo  tu, ja sam tu... ti veceras neces koristiti desnicu."
Oh boze, uspeo sam, toliko sam srecan da bih poljubio prvog ciganina na ulici, ali suzdrzacu se, mozda joj se zahvalim tako sto cu primiti njenog brata pedera na stan kod mene. Ipak postujem razlicitosti, vise nisam onaj mali seljak koji je dosao ovde pre 15 godina.
"Hoces li da mi popljugas veceras"- pitao sam je. Sa osmehom je odgovorila- "Naravno, hej samo da ti kazem nesto, izlazila sam sa onim balavacem Pisarom, Pisoarom ili kako se vec zove. prozivao me je i hvatao za sise. Dozvolila sam mu to jer sam u pocetku mislila da je fin mladic, ali on je obican zenomrzac, sovinista i neotesanko, i pise pickopacenicka sranja, ti si pravi vodja znam da to zvuci tako desnicarski ali ti jesi jebeni vodja, a Pisar, on je usamljena kita". rece Taj Pisar, cuo sam za njega, prozivao je naseg druga Sarla, onog Sarla sto nas je tetovirao. Nista se ne brini, jebacu mu mater u sledecoj pesmi.
Nezno se nagnula ka meni i poljubila me je, ah ta mala kurvica, imala je tako topao jezik i sav je bio crven... kao petokraka mog dede. Njen poljubac je me je raznezio, ali i probudio u meni ratni duh, da ponovo zgrabim mikrofon u ruke i obratim se glasno svim pesnicma i pesnikinjama nase SLAM scene :  NAPRED DRUGOVI I DRUGARICE ! Napred do novog kluba, bioskopa, internet sajta... napred do novog stiha ! I vece je moglo da pocne... Bilo je to pravo poetsko vece.

SMRT CENZURI !
CENZURISITE NAS !