21.

Poslednji dani pred zaključak sada već starih priča koje su obeležile živote mnogih.
Stojimo tako,čekamo da vreme stane... ali neće.
Oslanjamo se na stari ispucali zid čekajući da se obruši i povuče Nas u "Nešto" ka čemu već dugo težimo.

Ćutimo...
Ispijamo pivo jedno za drugim, palimo cigaretu jednu za drugom.

Ćutimo...
A šta bi smo mogli novo reći ?
Dovoljno poznajemo jedni druge, ali nas vreme ne poznaje.
Kako da produžim vreme ?

Sakupljam poslednji dinar iz džepa, daću ga za još jednu turu u kafani,
prodaću još neku stvar,još neki dogadjaj iz života, kom će se neko diviti, a neko oplakivati.
Prodaću ga za još jednu turu ćutanja...
Prija mi ta sumnjiva tišina uz povremena nazdravljanja i zveket časa,
prijaju mi ta pijanstva !

Kada završimo sa našim čudnim ritualom ćutanja, krenućemo kući bez pozdrava.

Dok izlazim iz kafane, noge me povedu prema parku, znam da ću videti Tebe, ali brzo skrenem misli i pažnju mi odvuče tuča pijanaca.
Smejem se na kratko, ali se brzo vrati isto sećanje.
Glasno Te opsujem, ali nežnim glasom...
I dalje Te se setim sa gorkim ukusom u ustima ili to samo alkohol isparava iz mene... ne znam ?

Divim se parku, ostao je isti, vreme ga ne menja kao Nas kičmenjake.
Šta je gore od jednog kičmenjaka ?
Pijani bezosećajni kičmenjak.

Zapalio sam poslednju cigaretu i bacajući paklicu zaključio da su mi džepovi prazni.
Sada sam konačno ispunjen prazninom !

Odvučem se nekako do stana, ugasim svetlo u sobi i ćutim...
Ćutim i razmišljam o Tebi,
ponovo mi se motaš po glavi.
Zamišljam Te sklapajući novu priču.
Jednom si mi rekla da pišeš bajke, ali ne sa srećnim završetkom.
Zamišljam sebe kao glavnog junaka u jednoj od tvojih priča,
hoću da promenim kraj,
hoću da preskočim tu prepreku i oženim kraljevu kći !

Sa Tobom bih mogao ćutati.
Ja sam bednik !

Da nisam one noći iskidao sve veze izmedju nas, imao bih to telo.
Hteo sam Te kao druge.

Da Te nisam te noći udaljio od sebe, večeras ne bih zamišljao tvoje nago telo preda mnom.
U mojoj bajci stajala si gola,
potpuno netaknuta ćerka kralja Meseca.

Na žalost, bajka se završila drugačije...

Prekini pijani bedniče !

Susret

Htedoh da Ti posvetim par reči,
par slova i misli koje bi stajale kao ukras,umesto mašne na tvojoj kosi,
reči bez zaštite,potpuno nežne i male,
tako minijaturne da ih možes milovati rukom !
Ali neću...

Htedoh Ti pokloniti papir na kom su opisane sve moje zebnje,strahovi,žudnje i mane,
zamisli "ništa manje" Ti nisam hteo dati,
hteo sam Ti pokloniti sebe !
Ali nisam i neću...

Htedoh da pretvorim nežnost i uvećam slova,
želeo sam da ove reči postanu grube,
reči koje skidaju ogrtač "svetice" i razmazuju karmin po Tvom licu,
Tvoj crveni karmin...
Htedoh načiniti kurvu !

Ali nisam i neću...

Umesto svega što sam hteo,napisao sam nešto što nisam,
okrenuo sam se i otišao,zaobilazeći ljude i njihove odvratne poglede oko sebe,
nisam Ti napisao ništa,a i neću...

Ispalila si me !

Glasnik

Noćas je teško zaspati,
umoran sam od bezveznog praznovanja...kažem.
Prošao je još jedan praznik !
Čekam Njega,on će doći,
Glasnik,mrtve,hladne noći.
Čekam da proglasi svoje vreme,
razumom će skinuti breme !

Ponovo vidim zvezde,
ponovo sam sa njim,
nije otišao,govorim !
Govorim dovoljno glasno,
govorim da Ga prizovem.

Iza uha tiha priča.
Koga to ovaj pijanac veliča ?
Ljudi... oduvek su bili cinični,
plač,beda,jad,
gomila mesa nastala iz blata !
Zar njega trebam voleti kao brata ?

Čovek bez razuma,
on ne vidi Tebe,
za mrvicu hleba,
bi prodao sebe.
Sitne duše !

Biti Glasnik medju ljudima,
bti zgrožen njihovim delima,
njihova je svest ostala u mentalnim selima !
A gde je razum ?
Nisu ga prizvali one noći,
smejali su mu se.
Neće im doći.

Ostaće kletva za njihova dela :
Zemlja neka guta vaša jadna tela,
krv će vam biti piće za crve !
Neka vam obmane dušu smrve.

Tako reče Glasnik,na praznik koji slaviše bednici bez razuma !