Prolaznica

Ti često prolaziš ulicama sećanja,
i to noću... kad niko ne gleda.

Ti često prolaziš uspomenama,
nakindjurena najlepšim metaforama,
u haljini, sašivenoj od crnih stihova.

Ti recituješ zvezdama,
dok preslikavaju svoje iskre na tvoje lice od porcelana,
i bacaju svetlost na tvoje oči boje mastila.

Ti često prolaziš ulicama,
i to noću... kad svi spavaju i niko ne gleda,
jer malo ko zna da zaista postojiš,
i da si van snova stvarna.