Kišna pesma

Čujem...
novi protest probudjenih,
kiša loše utiče na njih.


Gledam...
ulice mokre i jedan divan dan,
kao da snevam najlepši san.

Uživam ušuškan u tople misli,
uljuljkavan muzikom vedrine,
dok kapljice udaraju o staklo mog prozora,
i automobili prolaze ulicom.


Čujem...
kako iz glasova nekolicine grmi reč sloboda,
pokušavajući da pokvari sve ono što prava sloboda jeste.

Sloboda se ne izgovara, braćo !
Sloboda se sluša !

Ja ćutim i uživam u ovom danu,
sklonjen od gomile, suv i ravnodušan,
krijem slobodu od neukih bukača u svojim mislima,
u svakodnevnici i u jednostavnim stvarima,
u trenutku i u smiraju današnjeg dana.

Trešnja u mom dvorištu, vlažnih cvetova, nikada lepše nije izgledala,
kapljice su nastavile da ljube staklo mog prozora,
a automobila na ulici više nema.

Ulica je utihnula.