Čistilište

Svim srcem sam voleo mudrost,
ali kao u skoro svakoj ljubavnoj priči, ona nije volela mene,
bila je još jedna pogrešna devojka u mom životu,
zbog koje sam patio i proždirao svoje već ispasirano srce.

Stajao sam na tankoj žici pružajući ruke ka njoj, ali već otišla daleko.
Uzalud...

Pokušao sam da sidjem.

A Politika je bila stara kurva za čijom sam suknjom još kao dete jurcao.

Sećam se da je otac još dok sam bio mali dovodio u našu kuću,
i da se majka sa njim prepirala zbog te kurve.

Bila je zarazna i neizbežna.
Uhvatila je i mene,
sčepala me je medju svoje butine,
nisam mogao da pobegnem,
bila je svuda.

Sretao sam je na ulici,
u razgovorima,
u svakodnevnici,
u prodavnici,
progonila me je.

Morao sam da se otrgnem,
bio sam previše slab da bih ostao na zemlji,
vratio sam se Nigde,
a ona me je gledala odozdo i pretila da će me pojesti,
ako se ponovo spustim.

Ostajem na žici,
izmedju neba i zemlje,
izmedju crnog i belog.
Ostajem u sivom !

Mislio sam da neću dugo izdržati,
da ću pasti...
sve dok se jednog jutra nisam probudio,
u krevetu jedne stare gospodje,
lepog lica, izmučene duše,
na silu udate, potisnute i zaboravljene,
bele kao prazan papir koji čeka da se po njemu ispišu ljubavne reči.

Bio sam spreman da pružim reči,
nisam imao šta da izgubim,
a nije ni ona.
Bila je ubijana pogrešnim ljubavima,
bio sam i ja.

Ostao sam tu sa njom,
negde na sredini...
ne na zemlji,
ne na nebu,
ne u belom...
Ni u crnom zaboga !

U sivom.