Ona je izvela svog psa...

Ona je izvela svog psa u setnju.
Psa zlatne dlake, meke kao svila,
dubokih staklenih ociju,
u kojima je naslikana ona.

Cudan pas.
I ona je izgledala cudno.

Nikada je ranije nisam video,
izgledao sam lose,
i nekog sam cekao.
Nekog... ne nju.

Ona je imala svog psa,
i danas ga je izvela u setnju.

"Medo, prekini sa tim !" uzviknula je.
Pas je pokusao da se popne,
i sapama obgrli njenu nogu.
Bio je ogroman !
A ona je imala lepe noge.

I dok su prolazili pored mene,
primetih fleku na toj lepoj nozi,
a staklaste oci ogromnog psa,
bila su i dalje prilepljene uz nju,
u korak su hvatale njen hod.

Cudan pas.

Polako su se udaljavali na ulici,
nestajali su iz mog vidokruga,
ali ona mu se priblizila, i pomilovala ga.
Ruke su joj prelazile po njegovoj zlatnosvilenkastoj dlaci.

Ona je volela svog psa.

I pas je, siguran sam, voleo samo nju.