Bajka

Posvećeno jednoj osobi i sasvim drugom imenu...



Jednom davno... u dalekom kraljevstvu potpunih suprotnosti, kraljevstvu "krvi i meda", lepotice koračaše trotoarima. Lepotice blagog lica, toplih očiju i prirodnih grudi.
Bile su odlučne, ali tihe, pametne, ali se nisu isticale. Garantovale su dobar rod, potomci bejahu važni. Sa takvim ženama razmišljaš, moraš ih voleti i sa njima stvoriti zajednicku dušu.
Najlepsa beše Julija, od svih se ona izdvajala. Veličanstven hod imala je Julija, žena blagog lica i toplih očiju, ona je bila prva.

Adam tragaše za njom, dečački osmeh kakav danas imamo nosimo od njega.
Bio je dete, kao i mi. Tražio je Adam pažnju, pažnju brižne žene, ruku koja bi ga pomilovala po kosi, mekanu kosu koju bi on pomilovao, inspiraciju za igru reči, muzu za svoja dela.
Adam je bio dečak... tražio je igru i pažnju... tražio je ženu.

Našao je Juliju... boginju svih žena, ali je od nje hteo previše.
Ideal lepote beše ta Julija, prva i poslednja savršena žena, žasto nam je oduzeta ?
Adam ju je ubio, oduzeo je naše snove, oduzeo je ljupkost i dobrotu ženi.
Naterao ju je da krvari, skrnaveći njeno telo, grubo i nezahvalno... pogrešnim očima je video. Uništiti takvo stvorenje, ideal nas nesrećnika... mi i danas plačemo za njom.
Adam beše kažnjen za svoj prestup, od njegovog rebra načinise ženu kakvu zaslužuje, a Julija postade zvezda, zaštitnica pesnika, nas koji žalimo za njom.

I dalje... negde u kosmosu sija i brine o nama, svojim ljubavnicima milujući nas rečima, blagim licem, toplim očima i mekanom kosom sazveždja !