Devojka iz "nebeskih reka"

Protekla si kroz jedan grad !
Nakon osam dugih godina suše,
protekla si negde daleko,
više ni sam ne znam gde ?

Kasnio sam jedan mesec za tobom,
upoznao se sa tim gradom.
U njemu je ne tako davno bilo tvoje korito,
ali si protekla... i gde sada da te tražim ?

Prolazim kroz glavnu ulicu,
tvoja noga je koračala tu,
tražim te u biblioteci,
u knjigama koje su kroz tvoje ruke i misli prolazile,
ali te tu neću naći.

Zamišljam te, kako na vrhovima prstiju,
dohvataš knjigu sa police...
držim je u ruci,
i njene stare, pohabane korice mirišu na tebe.
U ovom gradu, gde se podizala,
i tiho noću padala tvoja glava,
sada i ja sanjam.

Gde li sada... Sanja ?

Otišla si iz ovog grada,
kada sam ja najavljivao dolazak uz trube,
protekla si negde daleko...
više ni sam ne znam gde ?

Ostala je tvoja senka...

Na fakultetu, u biblioteci... prati me,
dok hodam "Pobedinom".
Ostalo je tvoje pismo,
ćirilična slova nikada nisu bila lepše napisana,
napisana tvojom rukom.

Ja i dalje mešam gorčinu i ljubav,
sivilo pretvaram u reči,
dajem ti pesmu kao poziv... pozivam te :
Vrati se i osvetli svoj grad !

Protekla si iz ovog grada !
Nakon osam dugih godina suše,
protekla si negde daleko...
više ni sam ne znam gde ?