Odlazimo

Odlazimo... nestajemo na maglovitom raskršću života,hodamo.
Svako svojim putem krenuće saam,svestan svog bremena koje nosi.

Odlazimo... Krenimo jutro je : Konobar urla i isteruje nas proglasivši fajront.
"Napolje pijani dripci" čuje se,odlazimo ruku pod ruku u susret životu.

Odlazimo,zaboravljajući sve ružne trenutke,spiramo ih i brišemo kao gumicom.
Ostaće samo pijanstva i provedene noći u istom,ostaće gluposti tek punoletnih pajaca,ostaće sve lepo osim vremena.
Odlazimo,menjamo se i trudimo da ne postanemo kao drugi,kao "Oni" koji su nas učili da postanemo ljudi,a gora su deca od nas.
"Oni" su pajaci života,"Oni" ostaju, mi odlazimo ispraćeni smehom.

Sećanjem na sve te dane probijamo se kroz maglu do neke nove luke,stanice...kafane.
Naići ćemo na nekog novog konobara,možda ljubaznijeg,ali ne istog.
Ukus rakije neće biti isti, mi smo sada "Ljudi".
Sećamo se : "Nekada smo stvarno bili ludi" !
Sećamo se i dalje onog konobara koji viče : "Gubite se dripci" !
 Odlazimo... fajront je !