Lutka

Večeras,kada podigne se zavesa,
umorna lica zaigraće život,
na daskama sopstvene sudbine,
u noći,sve će biti šareno,
sudbine mnogih staće u par minuta,trenutak ili dah.

U lepim i velikim haljinama stajaće lutke,
Odaberi jednu,pleši !
Neka te kroz noć vodi !
Čujem kako osećajno leprša po trotoaru,
to je njen teren.

Kada želim da pronadjem lutku,
naći ću je negde...
na nekom trotoaru,
ili u malom baru...
za šankom.

Plesaćemo sami čitave noći,
biće veličanstvena na noćnoj sceni,
a ja ću biti zaštitnik njenoj tamnoj seni.
Neka ples traje...
i dalje,čitave noći.

Plešimo,kao da jutro nikada neće doći,
ali hoće...
shvatiću...

Shvatiću već sutra,
kada svetlost zarobi tamu,
bićes još jedna poderana Lutka,
u mom ormaru !