Glasnik

Noćas je teško zaspati,
umoran sam od bezveznog praznovanja...kažem.
Prošao je još jedan praznik !
Čekam Njega,on će doći,
Glasnik,mrtve,hladne noći.
Čekam da proglasi svoje vreme,
razumom će skinuti breme !

Ponovo vidim zvezde,
ponovo sam sa njim,
nije otišao,govorim !
Govorim dovoljno glasno,
govorim da Ga prizovem.

Iza uha tiha priča.
Koga to ovaj pijanac veliča ?
Ljudi... oduvek su bili cinični,
plač,beda,jad,
gomila mesa nastala iz blata !
Zar njega trebam voleti kao brata ?

Čovek bez razuma,
on ne vidi Tebe,
za mrvicu hleba,
bi prodao sebe.
Sitne duše !

Biti Glasnik medju ljudima,
bti zgrožen njihovim delima,
njihova je svest ostala u mentalnim selima !
A gde je razum ?
Nisu ga prizvali one noći,
smejali su mu se.
Neće im doći.

Ostaće kletva za njihova dela :
Zemlja neka guta vaša jadna tela,
krv će vam biti piće za crve !
Neka vam obmane dušu smrve.

Tako reče Glasnik,na praznik koji slaviše bednici bez razuma !