Jutro

Zvona na Sabornoj crkvi oznacise pocetak.
Ulice su pune ljudi stisnutih pesnica,
iskrivljenih lica,
i zgrcenih dusa.
Jutro... kao i svako drugo.

Gradski autobusi, automobili i semafori,
kreiraju zaplet tragedije.
Jutarnja tragedija u teatru... u jednom gradu.
Zavesa dima, smoga i magle podigla se iznad pozornice,
i na scenu stupise jadni glumci svojih i tudjih zivota.
Jutro... kao i svako drugo.

Sa terase posmatram predstavu,
lepe devojke u sarenim haljinama plesu na ulici,
pracene muzikom gustog saobracaja i tutnjavom sirena... odsvira se i poneka psovka.

Jutro... kao i svako drugo, ukraseno melanholicnim mirisom vazduha.