Pohvale ljubavi

- Želim da te upoznam, glas ti je tako zreo, dok pričas sve te kul stvari koje me strašno pale.

- Bojim se susreta sa tobom.

- Hajde, budi džentlmen, čekaću te ispred crkve.

- Bojim se tog mesta, ne verujem u to... izbegavam.

- Čekaću te kod fontane, ili kod "džointa"...

- Kad smo već kod fontane, mogli bismo otići do opštine. Čuo sam da su je preuredili... novoj vlasti je baš stalo da im dom izgleda lepo.

Hoćes li da odemo ?

- Ne !
Čekaću te kod fontane, nadam se da me nećes ispaliti.

- Videću...
Dugo vremena mi se svidjaš, voleo bih da te upoznam.



- Sada znam ko si !
Ne želim ništa sa tobom.

- Ko sam ?

- Ti si propali filozof, ne filozof u usponu, pričas sranja koja smaraju, nisi muškarac već nešto izmedju,

ružan si i iritantan, jednostavno nisi moj tip !

Jasno !

Nisi navikao na ispale, a ?

Ispaljen si !

- Kučko !