Otrcana razmišljanja i stara sećanja

Još uvek te vidim u rečenicama i stihovima...

Počasna žena haotičnih misli ti si,
ponovo pišem o tebi,
nadam se "poslednji put".
Pogrešna tema !

Znam da ponekad odlutam tražeći te,
tražim te iza svakog znaka, slova ili rečenice,
tražim te i tako skrenem završavajući u sasvim pogrešnom pravcu,
napišem pogrešan stih... pogrešnu temu !

Večeras nema nikog...
park je prazan,
nisi tu.

Gde si do djavola ?

Gledam u prazno zamišljajući te,
sediš sama na klupi,
čekam da me pozoveš,
ali nećes, nema te.
Shvatim da ovde saam sam,
pogrešno veče, pogrešna misao...
pogrešna tema.

Još uvek te tražim u rečenicama,
ali to nisi ti.
Napisaću još jedan stih, "poslednji",
znam... tu te neću naći,
večeras se valjaš u nečijem krevetu,
nekom drugom stojiš na glavi,
znaš da te tu neću tražiti.

Popiću još malo i završiti sa tobom,
stajaćes sama  na belom listu,
do novog čitanja... ili starog sećanja.

Još uvek te vidim ponekad...
period života proveden kraj tebe.

Grozno vreme i pogrešne teme.